Аннотация

Хулоса

Омӯзиши ҷараёни клиникӣ ва хусусиятҳои ташхисии қабзияти музмин, ки аз сабаби долихосигма ба вуҷуд омадааст, инчунин алоқамандии он бо синдроми рӯдаи кӯри ҳаракатнок (cecum mobile) ва норасоии заслонкаи Баугиниевӣ (НБЗ) бо мақсади созиш модели пешгӯии мушкилот ва беҳтар намудани натиҷаҳои ҷарроҳӣ.

Мавод ва усулҳо

Таҳқиқоти проспективии 296 бемор бо қабзияти музмин, ки бо долихосигма алоқаманд аст, дар шӯъбаи колопроктология аз соли 2016 то 2025 гузаронида шуд. Баҳодиҳии клиникӣ шкалаҳои Wexner, PAC- SYM, Бристол ва SF-36-ро дар бар мегирад. Таҳлили оморӣ бо истифодаи SPSS v.27 ва R 4.3 гузаронида шуд.

Натиҷаҳо

Чор фенотипи морфофунксионалӣ муайян карда шуд: долихосигмаи изолятсияшуда (34,5%), долихосигма + cecum mobile (21,6%), долихосигма + НБЗ (26,4%) ва синдроми триада (17,6%). Шаклҳои омезишшуда 65,5%-ро ташкил доданд. Модели пешгӯӣ (AUC=0,84) кор карда шуд; дар остонаи ≥8 хол хатари мушкилот 6,3 маротиба зиёд мешавад.

Хулоса

Қабзияти музмин дар долихосигма бо гетерогенияти барзиёди морфофунксионалӣ тавсиф мешавад. 
Пешгӯикунандагони асосии ҷараёни мушкилот НБЗ, зиёдшавии индекси цекосигмоидӣ >230% ва мавҷудияти cecum mobile мебошанд.

Калимаҳои калидӣ

қабзияти музмин долихосигма норасоии заслонкаи Баугиниевӣ рӯдаи кӯри ҳаракатнок клапани илеоцекалӣ фенотипи морфофунксионалӣ транзити рӯда модели пешгӯӣ стратификатсияи хатар табобати ҷарроҳӣ.

Матни пурра

Боргирӣ кардани мақола дар PDF

Версияи пурраи мақола дар формати PDF

Феҳристи манбаъ

  1. Алиев СА, Алиев ЭС. Современные тенденции в стратегии и тактике хирургического лечения хронического колостаза. Вестник хирургии им. И.И. Грекова. 2018; 177(2): 95–99. DOI: 10.24884/0042-4625-2018-177-2-95-99
  2. Ивашкин ВТ, Мнацаканян МГ, Остапенко ВС, Погромов АП, Нековаль ВМ, Полуэктова ЕА, Котовская ЮВ, Рунихина НК, Шарашкина НВ, Царьков ПВ, Ткачева ОН, Беленков ЮН. Диагностика и лечение хронического запора у пациентов пожилого и старческого возраста: согласованное мнение экспертов. Российский журнал гастроэнтерологии, гепатологии, колопроктологии. 2021; 31(4): 7–20. DOI: [https://doi.org/10.22416/1382-4376-2021-31-4-7-20](https://doi.org/10.22416/1382-4376-2021-31-4-7-20)
  3. Карпухин ОЮ, Ситдикова ГФ, Яруллина ДР, Шафигуллин МУ, Сакулин КА, Маркелова МИ, Шайдуллов ИФ, Арзамасцева АА. Колостаз при аномалии толстой кишки. Экспериментальная и клиническая гастроэнтерология. 2019; 167(7): 40–46. DOI: 10.31146/1682-8658-ecg-167-7-40-46
  4. Лазебник ЛБ, Туркина СВ, Голованова ЕВ, Ардатская МД, Остроумова ОД, Комиссаренко ИА, Корочанская НВ, Козлова ИВ, Успенский ЮП, Фоминых ЮА, Левченко СВ, Лоранская ИД, Ткаченко ЕИ, Ситкин СИ, Бакулин ИГ, Бакулина НВ, Шемеровский КА. Запоры у взрослых. Экспериментальная и клиническая гастроэнтерология. 2020; 3(175): 10–33. DOI: 10.31146/1682-8658-ecg-175-3-10-33
  5. Мадаминов АМ, Бектенов ЫА, Айсаев АЮ, Турдалиев СИ. К вопросу хирургического лечения долихосигмы. Вестник КАЗНМУ. 2021; (3): 210–214
  6. Ривкин ВЛ. К вопросу лечения хронического запора – парадоксальная хирургическая идея. Московский хирургический журнал. 2020; 1(71): 130–132. DOI: 10.17238/issn2072-3180.2020.1.130-132
  7. Ромащенко ПН, Майстренко НА, Самедов ВБ. Хронический медленно-транзитный запор: аспекты диагностики и хирургическое лечение. Таврический медико-биологический вестник. 2022; 25(2): 90–97
  8. Хомутова ЕЮ. Возможности виртуальной мультиспиральной компьютерно-томографической колоноскопии в диагностике патологии толстой кишки. Вестник рентгенологии и радиологии. 2012; (5): 34–39
  9. Bharucha AE, Lacy BE. Mechanisms, evaluation, and management of chronic constipation. Gastroenterology. 2020; 158(5): 1232–1249
  10. Shin A, Camilleri M. Diagnostic assessment of constipation and colonic motility disorders. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2021; 18(5): 336–350
  11. Catena F, Ansaloni L, Di Saverio S, et al. Surgical management of chronic constipation: systematic review. World J Gastroenterol. 2021; 27(24): 3625–3643
  12. Emile SH, Elfeki H, Youssef M, et al. Outcome of surgical treatment of colonic inertia: systematic review and meta-analysis. Int J Colorectal Dis. 2020; 35(6): 1047–1060
  13. Pohl D, Fried M. Imaging of colonic motility and anatomical variants. Best Pract Res Clin Gastroenterol. 2020; 44–45: 101667
  14. Keller J, Bassotti G, Clarke J, et al. Advances in the diagnosis and classification of colonic motility disorders. Nat Rev Gastroenterol Hepatol. 2022; 19(4): 247–269