Аннотация

Хулоса

Беҳтар намудани натиҷаҳои табобати қабзияти музмин, ки бо долихосигма алоқаманд аст, тавассути таҳияи тактикаи дифференсиалии табобатӣ дар асоси арзёбии комплексии фенотипи морфо-функсионалӣ, дисплазияи бофтаи пайвандӣ, транзити рӯда, танзими сиркадӣ ва ихтилолҳои нейромоторӣ.

Мавод ва усулҳо

Натиҷаҳои ташхис ва табобати 296 бемори гирифтори қабзияти музмин, ки бо долихосигма вобаста буданд, дар солҳои 2016-2026 таҳлил карда шуданд. Пас аз татбиқи меъёрҳои хориҷкунӣ ба таҳлили ниҳоӣ 240 бемор дохил гардиданд: 116 нафар ба гурӯҳи ретроспективӣ ва 124 нафар ба гурӯҳи проспективӣ. Дар гурӯҳи проспективӣ ду фенотип ҷудо карда шуд: варианти асосан механикии колостази музмин (n=48) ва варианти суст-транзитӣ, ки бо нишонаҳои дисплазияи бофтаи пайвандӣ ва ихтилолҳои системавии функсионалӣ алоқаманд буд (n=76).
 

Натиҷаҳо

Варианти суст-транзитӣ нисбат ба варианти механикӣ бо басомади бештари қабзияти вазнин аз рӯи Wexner >15 хол, транзити рӯда >72 соат, копростази такроршаванда, СИБР ва нишонаҳои лаборатории дисплазияи бофтаи пайвандӣ фарқ мекард. Дар гурӯҳи проспективӣ, ки дар он тактикаи фенотип-ориентиршуда истифода шуд, натиҷаҳои хуб ва аъло дар 83,1% беморон ба даст омаданд, дар ҳоле ки дар гурӯҳи ретроспективӣ ин нишондиҳанда 52,6% буд.
 

Хулоса

Қабзияти музмин, ки бо долихосигма алоқаманд аст, на ҳамеша танҳо натиҷаи дарозшавии механикии сигма мебошад. Фенотипгузории морфо-функсионалӣ имкон медиҳад ҳаҷми омодагии пешазҷарроҳӣ, табобати консервативӣ, реабилитатсия ва амалиёти ҷарроҳӣ дақиқтар интихоб карда шавад.
 

Калимаҳои калидӣ

қабзияти музмин долихосигма қабзияти суст-транзитӣ дисплазияи бофтаи пайвандӣ СИБР cecum mobile фенотипгузории морфо-функсионалӣ

Матни пурра

Боргирӣ кардани мақола дар PDF

Версияи пурраи мақола дар формати PDF

Феҳристи манбаъ

  1. Cho YS, Lee YJ, Shin JE, Jung HK, Park SY, Kang SJ, et al. 2022 Seoul Consensus on Clinical Practice Guidelines for Functional Constipation. J Neurogastroenterol Motil. 2023;29(3):271-305. doi:10.5056/jnm23066.
  2. Chang L, Chey WD, Imdad A, Almario CV, Bharucha AE, Diem S, et al. AGA-ACG Clinical Practice Guideline: pharmacological management of chronic idiopathic constipation. Am J Gastroenterol. 2023;118(6):936-954. doi:10.14309/ajg.0000000000002227.
  3. Alavi K, Davids JS, Fichera A, Paquette IM, Steele SR, Feingold DL, et al. The American Society of Colon and Rectal Surgeons Clinical Practice Guidelines for the evaluation and management of chronic constipation. Dis Colon Rectum. 2024;67(10):1244-1257. doi:10.1097/DCR.0000000000003430.
  4. Ihara E, Manabe N, Ohkubo H, Ogasawara N, Ogino H, Kakimoto K, et al. Evidence-Based Clinical Guidelines for Chronic Constipation 2023. Digestion. 2025;106(1):62-89. doi:10.1159/000540912.
  5. Vlismas LJ, Wu W, Ho V. Idiopathic slow transit constipation: pathophysiology, diagnosis, and management. Medicina (Kaunas). 2024;60(1):108. doi:10.3390/medicina60010108.
  6. Tang X, Huang Y, Jiang T, Wu W. Pathophysiological mechanisms, diagnostic innovations, and multimodal therapeutic strategies for slow transit constipation. BMC Gastroenterol. 2025;25(1):810. doi:10.1186/s12876-025-04387-9.
  7. Shi H, Li L, Huang L, Xia W, Zhu M, Zhao Y. High-resolution anorectal manometry and balloon expulsion test outcomes in functional constipation: a comparative study. Med Sci Monit. 2024;30:e944599. doi:10.12659/MSM.944599.
  8. Perivoliotis K, Baloyiannis I, Tzovaras G. Cecorectal versus ileorectal anastomosis after colectomy for slow transit constipation: a meta-analysis. Int J Colorectal Dis. 2022;37(3):531-539. doi:10.1007/s00384-022-04093-y.
  9. Deng XM, Zhu TY, Wang GJ, Gao BL, Li RX, Wang JT. Laparoscopic total colectomy with ileorectal anastomosis and subtotal colectomy with antiperistaltic cecorectal anastomosis for slow transit constipation. Updates Surg. 2023;75(4):871-880. doi:10.1007/s13304-023-01458-y.
  10. Załęski A, Krogulska A, Pawłowska-Kamieniak A, Jankowska A, Jankowska-Wika J, Walkowiak J. Excessive laxity of connective tissue in constipated children. Prz Gastroenterol. 2022;17(1):44-48. doi:10.5114/pg.2021.104733.
  11. Ардатская МД, Буторова ЛИ, Анучкин АА, Гайворонский ИН, Павлов АИ, Паценко ОЮ. Хронический запор: современные возможности патогенетической терапии. Медицинский совет. 2024;18(8):145-153. doi:10.21518/ms2024-181.
  12. Галагудза ММ, Успенский ЮП, Фоминых ЮА, Бутко ДЮ. Патогенез нарушений моторной функции толстой кишки при функциональном запоре. Российский журнал гастроэнтерологии, гепатологии, колопроктологии. 2024;34(3):24-37. doi:10.22416/1382-4376-2024-34-3-24-37.
  13. Шевченко ТИ, Швороб ДС, Абрамян АА. Морфология стенки толстой кишки на разных стадиях хронического запора. Клиническая и экспериментальная морфология. 2024;13(2):36-43. doi:10.31088/CEM2024.13.2.36-43.
  14. Серкова МЮ, Авалуева ЕБ, Ситкин СИ. Хронический запор: фокус на микробиом-модулирующей терапии пребиотиками, пробиотиками и синбиотиками. Альманах клинической медицины. 2024;52(5):280-296. doi:10.18786/2072-0505-2024-52-026.
  15. Driouch J, Abdulqader MA, Sajid S, Kapellas N, Riyal Q, Senkal M, et al. Prospective laparoscopic assessment of sigmoid elongation: association with constipation and abdominal pain. Langenbecks Arch Surg. 2026;411:114. doi:10.1007/s00423-026-04015-4.